Я родился в деревенском крае Неоф. гимн Воеводины Миомир Петрович 1975

­­Я родился в деревенском крае,
На равнине около болотца,
Пели песню мне волна Дуная,
С поля Воеводины колосья.
 
Срем, Банат и Бачка спелись братски,
Здесь три сердца спаялись юнацких,
Здесь родные веси мы любили,
Здесь сердца мы сталью закалили.
 
На селенья волки нападали –
Турки, немцы жито поджигали,
Ясную зарю испепелили,
Голубой Дунай мой замутили.

Руки слабы, но сильнее воля,
Тысячи бойцов идут за мною,
Не отдам моё родное небо,
Воеводины краюху хлеба.

С родиной навек я обручился,
Возращу я звёзды летней ночи,
Чтобы в поле хлеб заколосился,
Чтоб вернулся я в домишко отчий.

Перевод с сербского - 2012

Оригинал:Ја сам рођен тамо на салашу

Ја сам рођен тамо на салашу,
у равници крај малога рита,
љуљали ме таласи Дунава,
миловала Војвођанска жита.

Ту се спаја Срем, Банат и Бачка,
ту се грле три срца јуначка,
ту и дете родни салаш воли,
ту се срце са челиком бори.

Нападали на мој салаш вуци,
палили га и Немци и Турци,
убијали зору кад се јави,
мутили те, мој Дунаве плави.

Руке слабе, али воља јака,
за мном иду хиљаду момака,
не дам салаш крај малога рита,
не дам моја Војвођанска жита.

Ал′ кренуће свадбе са салаша,
вратиће се ведре летње ноћи,
равница ће процветати наша,
хеј салаши, опет ћу вам доћи